Kada se jedna čitava epoha naziva po jednom čoveku, onda je zacelo reč o sasvim izuzezetnoj ličnosti. Ko još nije čuo za Karuza?
Milano, Venecija, Sanktpeterzburg, Beč, Pariz, Berlin ugostili su slavnog pevača, ali je, ipak, tokom najvećeg dela svoje karijere nastupao u Metropoliten operi. Da investitori nisu izneverili našeg Nikolu Teslu, nema sumnje da bi njegov giganski radio toranj na Longajlendu pustio u eter upravo Karuzov besmrtni glas i njime obuhvatio celu planetu - Tesla je lično poznavao Karuza i bio veoma ponosan na to što svoju sliku vidi upravo pored Karuzove u američkom muzeju deseljenika u Statui Slobode. Još jedan Teslin prijatelj šahovski velemaistor Bora Kostić, drugi po rangu na Američkom kontinentu, držao je šahovske lekcije slavnom tenoru. Nije mu naplaćivao honorar, ali ima svedočenja da mu je „učenik“ časove isplaćivao u pevanju: Naime Enriko je povremeno morao da odpeva Borinu omiljenu pesmu „Zlatna grana“, narodnu srpsku. I to nije sve o Karuzu i Srbima: po svršetku Prvog svetskog rata, kao podpredsednik Fondacije dece italijanskih emigranata, učinio je da deo pomoći razorenoj Evropi bude upućen i srpskoj ratnoj siročadi. Bio je neposredan čovek, rafinirani hedonista, kao i veliki poznavalac klasične starine, pa otud na tavanici našeg kutka slike muza čiji je bio miljenik, baš kao i bogova rata, pobede, atičkih heroja, koji jednako simbilizuju „Karuzovu epohu“.
Rođen 1873, upokojio se 1921, zatvorivši krug u istoj tačci, u Napulju, a u međuvremenu osvojio svet svojim glasom- neponovljivim tenorom.
Vi sada imate mesto koje čuva deo uspomene na nenadmašnog tenora, a koje će Vam, verujemo, priuštiti zadovoljstva u kojima je i El Grande uživao. „Dobar glas“ о svemu čime ćemo Vas dočekati, ipak prepuštamo isključivo Vama.
|
 |
